Radnim danima od 11-19h !    E-mail : info@bjjshop.rs   Telefon: +38163 1779991

Vladimir Popović

Vladimir Popović

Apsolvent na fakultetu sporta I fizičkog vaspitanja u Beogradu, crni pojas u džudou, plavi pojas u brazilskoj džiu džici. Rođen 1990. godine u Čačku, završio gimnaziju društveno jezički smer, odličan đak u srednjoj školi i vukovac u osnovnoj školi.

Uža interesovanja: redukcija telesnih masti i povećanje mišićne komponente (fitnes), fizikoterapija (korektivna ginmastika, rehabilitacija i rekovalescencija, prevencija povreda...) i kondiciona priprema boraca (MMA, rvanje, judo, brazilski jiu jitsu).

Sreda, 13 Avgust 2014 00:00

BJJ kao sredstvo rekreacije

Da li ste znali da je kompanija GOOGLE omogućila svojim zaposlenima da treniraju Brazilski Jiu Jitsu (BJJ u daljem tekstu), odnosno uvela BJJ smatrajući ga kao idealno sredstvo rekreacije?

Tim stručnjaka (psihologa, sociologa, lekara, stručnjaka za fizičku kulturu itd.) se složio da BJJ poseduje sve ono što je njihovim zaposlenima potrebno.

Obzirom da je Google kompanija jedna od najvećih i najjačih u svetu kada je u pitanju softverska tehnologija, očigledno je da mnogi od njihovih radnika provode vreme upravo za računarom u možete pretpostaviti kakvom položaju. Pored toga, komunikacija uživo je svedena na minimum jer je komunikaciju lice u lice zamenila virtuelna kompanija.

Kako je svakoj većoj kompaniji u interesu najbolje moguće zdravlje svojih zaposlenih (zdravlje je prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji savršen sklad fizičkog, psihičkog, socijalnog i materijalnog stanja)  što su radnici zdraviji i srećniji tim će biti i jako produktivniji.

Prvi sledi tim stručnjaka fizičke kulture: od svih sportskih aktivnosti izabrali su BJJ.

Razloga je mnogo: BJJ je jedan od retkih sportova gde je moguće dozirati intenzitet borbe! Možete da ga radite i kao „rekreativac“, samo lagano, a možete i raditi kao svetski šampion ako ste sposobni za to, dok npr. dzudo ili rvanje ne možete raditi bez dobre prethodne pripreme. Što se udaračkih sportova tiče većina ljudi ima averziju prema udarcima, tako da je izbor pao na BJJ od borilačkih sportova.

Hteli su i nešto što će da ih natera da se zbliže i da se socijalizuju, tako da su ostale individualne sportove odbacili. Ostale su sportske igre i borilački sportovi. Uz dužno poštovanje prema kolegama loptašima, BJJ je prilično zanimljiviji (bitna činjenica je da je i relativno novije i drugačije od ostalih sportova), radi se u paru, blisko kontaktni je sport i razvija drugarstva koja se ne mogu steći preko računara a ni preko dodavanja lopte. Od vas traži da poštujete jedni druge jer se u suprotnom možete jako povrediti što nikako nije poželjno. Ovde je samo telo instrument, a ne lopta, koš, gol ili neki drugi rekvizit. Traži od čoveka da spusti ego i sujetu dole i da nauči i da pobeđuje i da prihvati poraz . Iako je individualni sport što se takmičenja tiče, ne može se trenirati bez određenog broja ljudi, što ih je više, to je bolje i efikasnije zbog promene partnera jer svako ima svoj stil borbe i što više čovek navikava na jednog to nije dobro.

Lekari su jasno dali svoju saglasnost što se zdravstvenog aspekta tiče: kompletan sport koji razvija mnogo organskih sistema  i unapređuje zravlje i koliko je dobar za psihološko i duhovno zdravlje toliko je dobar i za fizičko.

Kada jedna ovako jaka kompanija ubaci u svoj program BJJ jasno vam je da je to itekako zasluženo mesto.

Pored svega, materijalno tehnički uslovi su jako skromni – malo prostora i strunjače i „teren“ za BJJ je gotov.

Poznato je da u svetu firme koje se bave zanimanjima gde nema fizičke aktivnosti omogućuju svojim zaposlenima razne sportsko-rekreativne aktivnosti, uglavnom su to fitnes centri. Ovde vidimo prostora za još nešto sem teretana i fitnesa.

BJJ je zaista idealno sredstvo rekreacije i treba ga popularizovati što više. Ako imate nekog kolegu koji odgovara ovom profilu, upoznajte ga sa ovim činjenicama i dovucite na strunjaču što pre!

OSS!

 

* (Naš BJJ borac Saša Vasiljević (braon pojas u BJJ, profesor fizičkog vaspitanja) je za svoj diplomski rad uzeo upravo ovu temu, gde je detaljno obradio sve o primeni điu đice kao sredstvu rekreacije)

Utorak, 12 Avgust 2014 00:00

Upotreba kreatina u BJJ-u

*Nećemo govoriti o teoriji o kreatinu, hemijskim formulama, fiziologiji delovanja i ostalim stvarima koje se mogu naći u svakom drugom časopisu i sajtu, već isključivo o upotrebi kreatina u BJJ sportu.

Klasifikacija opterećenja:

-Maksimalno (90-100% *MSF)     *Maksimalna srčana frekvencija

-Submaksimalno (80-90% MSF)

-Veliko (70-80% MSF)

-Umereno (60-70% MSF)

-Lagano (-60% MSF)

Postoje tri osnovna energetska sistema:

-Fosfatni (gde organizam troši kreatin fosfat kao primarni energetski izvor)

-Glikolitički (gde organizam troši ugljene hidrate kao primarni izvor energije)

-Lipidni (gde organizam troši masti kao primarni izvor energije)

Fosfatni sistem se aktivira za napore koji traju veoma kratko i veoma su intenzivni, odnosno, maksimalni (8-15 sec)

Glikolitički sistem se aktivira za submaksimalne i velike napore srednjeg trajanja (20sec - 4 ili 5 min.)

Lipidni sistem se aktivira kada su u pitanju napori koji su umereni/lagani po intenzitetu i dugog trajanja (6 min.- )

Naš sport, BJJ je po klasifikaciji opterećenja submaksimalnog, odnosno velikog intenziteta, sa vrlo malo zalaženja u umereni intenzitet. Kao što vidimo, primarni energetski izvor koji se koristi jesu UGLJENI HIDRATI, sa vrlo malo zalaženja u trošenje lipida.

Kreatin je sredstvo koje se koristi kao što smo već napomenuli za sportove brzine i eksplozivne snage. Npr. kreatin je idealan za atletičare (sprintere, skakače, bacače), sprintere plivače, veslače, dizače tegova itd. Tačno je da u našem sportu ima brzih i eksplozivnih pokreta ali ne u tolikoj meri. Naš organizam već ima skladištene rezerve u skeletnim mišićima kreatina a i unosi se hranom. U našem slučaju nema potrebe za dodatnim unosom kreatina jer se ne koristi kao primarno gorivo. Kontraefekat kreatina, posebno za sportove sa težinskim kategorijama, jeste povećanje telesne kilaže usled povlačenja vode. Poslednje što je potrebno jednom borcu jesta višak mase i to tečnosti. Svaki borac treba da pred takmičenje bude sto „suvlji“ – što manje masti, što više mišićnog tkiva, umerene rezerve glikogena u mišićima i što manje vode (ne misli se na patološki manjak vode (dehidrataciju), već na odsustvo viška vode koje izaziva kreatin).

Kada treba koristiti kreatin? U borilačkim sportovima i sportskim igrama koje se smatraju najkompleksnijim sportovima gde se traže dobro razvijene gotovo sve motoričke sposobnosti kreatin se u 95% slučajeva koristi u pripremnoj fazi, odnosno, popularno rečeno „za bazu“, kada je cilj sportisti razvijanje opšte fizičke pripreme više nego specifičan trening i tehnika/taktika. Oprez: suplemantacija kreatinom ne bi trebalo da traju duže od 4, eventualno u posebnim slučajevima 6 nedelja (pričamo o BJJ sportu, ne o bodibilnigu, dizanju tegova itd.).

Praktični saveti:

-Ne preskačite fazu punjenja: istraživanja su pokazala da se kreatin mnogo bolje koristi kada se prethodno napune ćelije rezervama, neka istraživanja dovode u pitanje efikasnost kreatina bez faze punjenja. Uobičajena doza – 4 do 5 dana, 20g dnevno, u 4x5g. Nakon toga sledi normalno uzimanje kreatina u 2 doze, od 3-10g, zavisno od telesne težine i treniranosti

-Obavezno koristite kreatin sa nekim prostim šećerom; dextroza će odlično odraditi posao. (insulin, koji se luči kada se unese prost šećer pomaže ulazak kreatina u celiju)

-Popijte kreatin sa toplom/mlakom vodom – mnogo će se bolje apsorbovati i iskoristiti.

-Ne uzima svaka osoba isto kreatina – uobičajeni koeficijent je 0.15 na kg telesne težine. Dakle, sportista od 82kg bi trebalo da uzima oko 12g kreatina, raspoređenog u 2x6g, nakon faze punjenja.

-Obavezno konzumirajte kreatin na prazan stomak – hrana onemogućava njegovu apsorpciju.

-Pijte dovoljnu količinu tečnosti (čiste vode najbolje) dok ste na terapiji kreatinom. Izbegavajte alkohol, kofein, gazirana pića i diuretike.

-Najpoznatiji i najdokazaniji je kreatin monohidrat – sa njim ne možete pogresiti. Novija stvar koja se pokazala prilično efikasnom jeste Kre-Alkalin, varijanta kreatina, o kojoj ćemo neki drugi put.

Kreatin je, pored proteina i glutamina, jedan od najispitanijh dodataka ishrani ikada i pokazao se prilično bezbedan. Spada u prvu grupu podele suplemenata po efikasnosti i dokazanosti (u prvoj grupi su suplementi sa najvećim efektom, u četvrtoj sa najmanjim). Smatra se jednim od najergogenijih suplemenata uopste (steroidi nisu suplementi J). Ergogeno – povećava direktno sportske performanse.  Osobe koje imaju probleme sa bubrezima treba da se konsultuju sa svojim lekarom obavezno pre uzimanja kreatina. Istraživanja su pokazala da oko 95% populacije koja koristi kreatin ima vidljiv efekat, dok 5% ne oseća i ne vidi napredak.

Nadajmo se da niste među njima .

 

Nedelja, 13 Jul 2014 00:00

Skidanje kila pred BJJ takmičenje

 

Ono što razlikuje takmičenje BJJ od ostalih sportova je što se kilaža meri pred meč ! Iako ovo laicima i početnicima izgleda kao „mali detalj“ ovo totalno menja koncepciju priprema pred takmičenje.

          U većini ostalih borilačkih sportova – judo, rvanje, kik boks, boks, MMA meri se ili ujutru rano ili veče pred takmičenje. Ovo omogućava borcima da A) izbace vodu, tj. dehidriraju, zatim da B) isprazne creva i izbace svu hranu i fekalije iz sebe i C) da istroše zalihe glikogena (ugljenih hidrata) i ostalih supstrata u mišićima. Sve ovo gore navedeno može iznositi čak do 10% ukupne telesne kilaže! Npr. osoba od 88kg može sa rigoroznijom dijetom i jakom dehidracijom skinuti čak do 80, 81kg, kolika je težinska kategorija u džudou. Osoba koja ovo radi je totalno iscrpljena, psihički jako istošena i umorna, koncetracija joj je veoma slaba, energetski depoi gotovo prazni, srčani mišić istraumiran i slab, krvni balans poremećen (zbog nedostatka tečnosti), sistemi za regulisanje temperature takođe poremećeni (zbog dehidracije) hormonski status i balans na pragu normale i još zaista mnogo, mnogo funkcija u telu. Međutim, obzirom da je merenje u gore pomenutim sportovima uglavnom između 7 i 9h prepodne a takmičenje gotovo nikad ne počinje pre 12h, i to uglavnom počinju lakše kategorije koje uvek manje skidaju kilažu (proporcionalno svojoj kilaži, a i u lakšim kategorijama je bitniji parametar brzina, tehnika, okretnost nego snaga, dok je ona u težim kategorijama jako bitna). Ovih nekoliko sati je gotovo sasvim dovoljno da sportista unese tečnost i hranu i psihički se vrati u normalu. Ono što je bitno napomenuti je da oporavak između merenja i takmičenja je proporcionalan veličini skinute kilaže!, odnosno, što više kila skinete, višem telu će više trebati da se vrati u normalu. Tako da, ni ovde ne treba preterivati sa skidanjem kilaže, nekoliko sati odmora i unošenja hrane i tečnosti neće biti dovoljno da nadoknadi stres od -10% telesne kilaže. Za tako nešto potrebno je u proseku 24-48h.

          Zamislite šta bi se desilo borcu kad bi skino sa njegovih „normalnih“ 88kg na 81kg i odmah posle merenja otisao da radi meč/borbu. Da ne ulazimo u fiziologiju organizma i ne davimo previše sa medicinskim terminima, prosto rečeno, došlo bi do kolapsa organizma. Pored toga što nema energetskih izvora i time praktično nema „goriva“ za bilo kakav rad, dehidracija je ono što predstavlja najveću opasnost. Svakako, krv je najosetljivija na gubitak vode iz tela. Dehidracijom dolazi do povećanja viskoznosti (povećan otpor protoku krvi), povećanjem krvnog pritiska, smanjenju funkcionalnih sposobnosti srčano-sudovnog sistema, termoregulacije (drastično povećan rizik od toplotnog udara), što sve za posledicu ima smanjenje radne sposobnosti i do 25%! Svaki gubitak tečnosti preko 2-3% dobija karakteristike patološle dehidracije! Što je veći gubitak vode veći su i simptomi dehidracije. Evo šta piše u udžbeniku iz fiziologije sporta, dr Nastasa Ilića, jednog od najvećih domaćih autoriteta iz ove oblasti: „Patološka dehidracija nastaje mnogo lakše kada je sportista pre napora već bio dehidriran“. Dakle, izbacivanje tečnosti ne dolazi u obzir pred takmičenje u BJJ-u! U prosečnom takmičenju obično oko ima 2-4 borbe do medalje. Za ovo je potrebna prilično velika količina energije koju kao što znamo jedino dobijamo iz hrane (organizam unetu hranu pretvara u energetske supstrate i troši za fizički rad, ne postoji drugi način dobijanja energije sem hrane). Što borbe dalje odmiču, više dolazi do izražaja energetski status sportiste. Onaj koji ima više energetskih depoa će imati i više energije za rad. Rađeno je mnogo istraživanja na ovu temu i zaista je i kroz praksu potvrđeno. Primarni energetski izvori koji se koriste u BJJ-u su ugljeni hidrati. Dakle, ne treba ići na takmičenje pretrpanim stomakom, ali preveliko izbacivanje hrane, naročito ugljenih hidrata, i gladovanje nikako ne dolazi u obzir! Uzmimo opet sportistu koji ima 88kg. Idealno za njega bi bilo da skine na 87kg, redukovanjem ishrane i to kroz ne kratak vremenski period, i pretpostavimo da će u kimonu imati 88,8kg, kolika je njegova težinska kategorija u BJJ-u. On je pun energije, dobro hidriran i samo tako on može pružiti svoj put potencijal na takmičenju.

          Joše jednu stvar imajte na umu: Na čelu svetske BJJ federacije ne sede glupi i neobrazovani ljudi – postoji razlog zašto su doneli takvo pravilo da se meri pred meč, a ne ujutru ili veče pre. Svako skidanje kilaže je stres za organizam, što veće, tim je i stres veći. Čelni ljudi ove organizacije su upravo hteli da izbegnu ovo i slobodno im možemo zahvaliti na tome. Čak i ostale sportske borilačke federacije razmatraju da uzmu ovaj model merenje pred takmičenje.

          Poruka od nas za kraj je: Probajte da odradite jedno takmičenje sa skidanjem kilaže, koliko god možete, i jedno gde nećete nimalo skidati kilažu, čak ćete se i dobro nahraniti tih dana i konstantno rehidritati, ne obazirujuću se na vagu. Molimo vas da podelite vaše utiske sa nama, zaista nas zanima vaše mišljenje,

 sportski pozdrav, OSS!

 

*Na samom početku teksta naglasićemo da je ovo veoma obimna tema, tako da ćemo ovde obraditi samo osnovne stvari.

 

 

 

Svaki rad, aktivnost, odnosno posao formira određene crte ličnosti i psihološke karakteristike individue. To se naročito odnosi na sport, bilo koji a pogotovo borilački i to je jedan od glavnih razloga zašto roditelji toliko vole borenja za svoju decu i rado ih upisuju.

          Baveći se duže vreme nekom borilačkom veštinom, čovek sve više poprima oblike ponašanja, koje vremenom postaju psihološke karakteristike njegove ličnosti, datog sporta. Da, upravo tako, svaki sport sa sobom nosi određen karakter/psihološki profil. Mi ćemo probati da u ovom tekstu prikažemo profil borca brazilske điu-đice.

          Pre svega, kada kažemo psihološki profil, na šta mislimo?

Četiri stvari su osnovne i najbitnije za svakog sportistu i određivanje njegovog profila.

To su:

a) kognitivni (intelektualni) aspekat;   

b) afektivni (emocionalni) aspekat;

c) konativni (motivacioni) aspekat i

d) perceptivni (čulni) aspekat.            

 

          Intelekualni aspekat možemo poistovetiti sa onim šta laici nazivaju inteligencija. Najprihvatljivija definicija inteligencije je sposobnost brzog i efikasnog prilagođavanjima novonastalim situacijama. Ona sa sobom nužno nosi i sposobnost učenja iz prethodnog iskustva, korišćenje tog znanja za buduće situacije i razumevanje i rešavanje problemskih situacija.

Kada bismo analizirali jednog BJJ borca, šta bismo dobili?

Svakako, borci BJJ-a su jedni od najinteligentnijih sportista na svetu. Svako ko je bar jednom probao „rolanje u parteru“ video je koliko mentalnog truda zahteva, puno kombinatorike, oštrog oka i sposobnosti anticipacije (predviđanja). Stručnjaci su u potpunosti u pravu kada BJJ porede sa jednom od intelektualno najzahtevnijom igrom na svetu – ŠAH. Da, upravo tako, drugi naziv za BJJ je „šah mišićima“ jer gotovo potpuno iste intelektualne sposobnosti razvija kao i šah, jedina razlika je što je šah misaona igra a BJJ fizička.

Međutim, poslednja istraživanja potvrđuju teoriju da nema razlike između motornog i verbalno-kognitivnog učenja. Ali, to je posebna tema koju ćemo obraditi možda neki drugi put.

 

          Emocionalni aspekat, odnosno emocionalna inteligencija (EQ) podrazumeva više sposobnosti;

svesnost svojih emocija, kontrolu i pravovremeno ispoljavanje istih, sposobnost čitanja tuđih emocija, otpornost na stres itd.

Ono što je bitno, jeste da emocionalna inteligencija umnogome manje zavisi od nasleđa (za razliku od intelektualne) a mnogo više od lične aktivnosti. Tako da, ako bismo duže vreme „trenirali“ emocije, bili bismo verovatno veoma uspešni u svim delovima života. Ono šta nam BJJ pruža je upravo ovo iako većina nas nije ni svesna toga. Da, vi niste ni svesni koliko ste trenirajući BJJ povećali vašu emocionalnu inteligenciju. Jednostavno, da bi napravili kakav bilo uspeh u sportu a naročito u borilačkom, morate imate razvijen EQ.

Borac BJJ-a dobro kontroliše svoje emocije, ne juri da završi borbu po svaku cenu, sluša razum a ne emocije, nije impulsivan, nije uplašen u nezgodnim i nepoznatim situacijama, zna da sakrije emocije i zamaskira ih ako treba, isto tako i lažira/blefira, otporan je na stres, na nepravednu odluku, na bol, na negativno raspoloženje pubilike, zna da „pročita“ protivnika, da vidi kada je umoran, povređen, uplašen itd.

 

          Motivacioni aspekat najčešće se poredi sa karakterom ličnosti. To je posebna, opširna tema („karakter boraca BJJ-a“). Ovde ćemo sa punom slobodom reći da su borci BJJ-a hrabri, srčani, fleksibilni, kreativni, odlučni, optimistični, posvećeni, odgovorni, samopouzdani, uporni itd.

 

          Perceptivni, odnosno čulni aspekat, kako sama reč kaže, podrazumeva treniranost, odnosno istančanost čula. Osnovna čula: dodir, vid, sluh, ukus, miris, dok pod potpodelama postoje i čulo bola, na toplo, hladno, čulo ravnoteže itd. Neke od perceptivnih sposobnosti su: Široko vidno polje, sposobnost opažanja više stvari istovremeno, sposobnost zadržavanja pogleda/pažnje na jednu tačku duže vreme, dobro razvijeno čulo razvnoteže (održavanje ravnotežnog položaja u uslovima statike i dinamike), usko usmeravanje sluha na jedan signal, detektovanje više zvučnih siglana u kratkom vremenskom roku, dobri kinestetski (dodirni) osećaji, dobro procena sopstvenog tela u prostoru, razvijena kožna čula itd. Borci BJJ-a imaju najbolje razvijene kinestetska čula, odnosno čula dodira, jer je kontaktni sport, i naravno vestibularni (ravnotežni) aparat, opet zbog mnogo prevrtanje, okretanja i kolutova u parteru. Većina sportista nije ni svesna da i čulni razvoj pripada psihološkoj pripremi sportista.

 

          Ovo bi, najkraće gledano, bio prosečan psihološki profil BJJ borca, naravno u skladu sa nasleđem i socijalnim uticajem može se neznatno razlikovati od borca do borca.

Da li ste zadovoljni kakvom vas ličnošću pravi BJJ i koliko se vi pronalazite u ovom opisu?

Ukoliko imate nešto da dodate, izmenite, komentari su tu ;) 

sportski pozdrav, OSS!

Nedelja, 29 Jun 2014 00:00

Taktika u brazilskoj điu-đici

U literaturi postoji više definicija taktike. Neki autori je definišu kao izbor i primena sredstava, metoda i formi vođenja sportske borbe sa ciljem postizanja maksimalnih rezultata na takmičenjima; drugi je definišu kao smišljen, racionalan i ekonomičan način vođenja sportske borbe; treći kao celishodnu, svesnu primenu ponašanja i motoričke aktivnosti sportiste u zavisnosti od uslova i situacije sa ciljem da se postigne uspeh u sportskom takmičenju (Vladimir Koprivica – osnove sportskog treninga, Beograd, 2002.).

          Dakle, zajedničko svim definicijama jeste da taktika predstavlja metod, način dolaženja do konačnog cilja – pobede. Pored taktike, postoji i pojam strategija, koji je, doduše, dosta uopšteniji od pojma taktike. Strategija bi se odnosila na najopštija pitanja oko pripreme za uspešan nastup na predstojećem takmičenju. Taktika je dosta konkretniji pojam. Najbolje poređenje strategije i taktike jeste pitanje na koje treba da daju odgovor; strategija treba da odgovori na pitanje „šta uraditi?“, a taktika „kako to uraditi?“.

Osnovna podela taktike jeste na ofanzivnu (napadačku) i defanzivnu (odbrambenu).

Međutim, zbog specifičnosti BJJ sporta, to ovde ne bila prikladna podela.

          Dve osnovne i najprihvatljivije taktičke podele boraca u BJJ-u su podele na:

a) guard players („gard, odnosno donji igrači“)

b)   topplayers („top, odnosno, gornji igrači“)

          Kako sama reč kaže, gard igrači su oni borci koji forsiraju poziciju gde su oni na leđima, a protivnik iznad njih, odnosno na njima. To su sledeći gardovi/pozicije:

-zatvoren gard,

-otvoren gard,

-leptir (butterfly) gard,

-pauk (spider) gard,

-De la riva gard,

-X gard,

-kros (cross) gard,

-gumeni (rubber) gard,

-makaze (scissor) gard,

- i ostale varijante...

Što se bacanja, odnosno stojećeg stava, tiče ovakvi borci uglavnom povlače gard (legnu na leđa i pri tom povuku protivnika na sebe) ili pokušavaju da primene neke od samožrtvujućih tehnika gde pokušavaju da bace protivnika tako što se i sami bacaju uglavnom na leđa i u slučaju neuspelog bacanja dolaze u situaciju koja njima odgovara, a to je zatvoren ili otvoren gard i varijante

          S druge strane, top igrači su borci više potenciraju gornju poziciju, odnosno bolje se snaze kada su iznad protivnika.

To su sledeće pozicije:

-puno uspeće, poznatije kao „maunt“ (full mount)

-bočna kontrola, popularno i kao „sto kila“ (side control)

-sever-jug pozicija (north-south position)

-koleno na stomak (knee on belly)

-leđna kontrola, popularnije kao „uzimanje leđa“ (full back, back mount)

-dobro rade prolazak garda

-dobro napadaju poziciju „kornjače“ ili bilo koju kad im protivnik okrene leđa

Što se bacanja, odnosno stojećeg stava, tiče ovakvi borci forsiraju bacanja gde će nakon istih ostati u dominantnoj, odnosno, gornjoj poziciji. To su uglavnom sva nožna, bočna i poneka ručna bacanja (kod ručnih bacanja treba voditi računa o okretanju leđa protivniku, gde on može vrlo lako uzeti dominantnu poziciju).

U slučaju da ovi borci dođu u donju poziciju uglavnom koriste tehnike prevrtanja kako bi se ponovo našli u gornjoj poziciji. Borci kojima je bazičan sport rvanje ili džudo često su ovakav tip borca.

          Ovde namerno nismo uvrstili  polu-gard (half-guard), jer se on smatra neutralnom pozicijom. Izlaskom iz polugarda gornji igrač osigurava svoju dominantnu poziciju, dok donji igrač izlaskom iz polugarda utvrđuje svoju donju poziciju u parteru.

          Naravno, ovo je samo jedna od podela. Druga bi mogla da bude prema napadu na određeni deo tela, pa se prema tome može podeliti na:

- specijalizacija za gornje ekstremitete, odnosno ruke,

- specijalizacija za donje ekstremitete, odnosno noge,

- specijalizacija za vrat i kičmu.

Iako ste specijalista za npr. noge, popularnije rečeno „leg locks“, vi i dalje morate znati iz koje ih pozicije bolje napadate, da li to raditi iz donjih pozicija, povlačenja garda, „propadanja“ dole (naglo spuštanje u parter bez čvrstog kontakta sa protivnikom) ili iz gornje pozicije ili iz nekog bacanja (najčešća bacanja kada se jure poluge na nogama jesu upravo vrste ručnih bacanja, poznatije kao „hvatalice“, gde rukama hvatamo protivnikove noge, npr. double leg, single leg itd.). Isto važi i za ruke i vrat.

Primer taktičkog borca koji je specijalista za noge je Rousimar Palhares, dok bi za ruke bila Ronda Rousey.

Treća podela bi bila na aktivnu i pasivnu taktiku. Sama reč kaže koja je koja. Aktivna taktika bi podrazumevala aktivan, dinamičan stil borbe i težnju da se plasira neka od završnica, dok bi pasivna borba forsirala zadržavanja određene pozicije i skupljanja poena gde bi do isteka vremena borac pobedio na bodovnu razliku.

Sve ove podele taktika se međusobno preprliću i prosto je nemoguće napraviti sistematizaciju gde bi se svaki stil i način borbe uključio, odnosno, nabrojao. Naravno, napominjemo da su ovo osnovne podele i postoji mnogo više kombinacija i podpodela.

Pitanje za vas jeste koju taktiku vi najviše koristite, odnosno, koju smatrate najprimenjivijom?

 

Sportski pozdrav, OSS!

Nedelja, 29 Jun 2014 00:00

Biomehanika u BJJ – 2. deo

Nakon što smo objasnili termin poluga u prethodnom tekstu, ovde ćemo objasniti specifičnosti elemenata poluge; Aktivne sile poluge, odnosno, mišića, i oslonca poluge, odnosno, zgloba. *Mišić je veoma kompleksan, složen i opširan pojam, tako da ćemo se u ovom odeljku o mišiću upoznati samo sa njegovim osnovnim činjenicama i nama neophodnim za razumevanja principa završnica u BJJ-u.

Mišić ima četiri osnovna svojstva (u funkciji pokreta): Fleksibilnost, jačina, snaga i izdržljivost. Za nas, najbitnije svojstvo jeste fleksibilnost, odnosno, gipkost. Fleksibilnost je:

Holand (1968): Fleksibilnost je slobodni opseg pokreta u jednom ili više zglobova.

Pećina (1992): Fleksibilnost je pokretljivost, sloboda pokreta ili mogući opseg pokreta u pojedinom zglobu, skupu zglobova ili celom telu.

          Kada kažemo da je neko „dobro razgiban, istegnut“, mi mislimo da ta osoba ima sposobnost vršenja velike amplitude pokreta u aktruelnom zglobu. Poznavanjem ovih zakonitosti i gornjih granica istegnutosti mišića možemo tačno dozirati i precizirati bilo koju završnicu u BJJ-u. Kada delujemo na mišić većom silom, odnosno, amplitudom, nego što može da podnese, dolazi do njegovog pucanja, delimičnog ili poptunog. Međutim, pri nekim zglobnim uglovima, iako mišić nije istegnut do maksimalne amplitude, dolazi do njegovog velikog odupiranja daljem istezanju. Ovaj fenomen se naziva pasivna insuficijencija. Primer je nemogućnost izvođenja potpune fleksije u zglobu kuka ako su kolena opružena. Poznavanjem ovih uglova i položaja tela možemo mnogo lakše i sa manjom silom naterati protivnik na predaju.

Zglobovi predstavljaju anatomsku formaciju spoja dveju kosti. U zglobovima se odvijaju pokreti lokomotornog sistema. Oni predstavljaju najosetljivija i najranjiviji deo sistema za kretanje i zato su najpodložniji povredama i patološkim promenama. Za nas su zglobovi i njihovo poznavanje od suštinske važnosti jer delovanjem preko njegovih granica, odnosno, amplituda pokreta i menjanjem uglova njegovih delovanja protivnika lako možemo naterati na predaju. Prema pokretljivosti zglobovi se dele na:

-Pokretne(pravi zglobovi, od najvećeg značaja za pokret, omogućavaju pokrete velikih amplituda – zglob lakta, kolena, ramena);

-Polupokretne(uglavnom se nalaze ne spojevima kratkih kostiju stopala i kičmenih pršljenova, omogućavaju pokreta malih amplituda);

-Nepokretne(one predstavljaju krute spojeve pljosnatih kostiju).

Za nas su najbitniji pokretni zglobovi jer su završnice na njima legalne u BJJ-u. Pokretni zglobovi, prema broju mogućih osa rotacije, dele se na:

-Jednoosovinske(mogući pokreti samo oko jedno osovine – zglob lakta, gornji skočni zglob)

-Dvoosovinske (zglobna rotacija je moguća oko dve ose, ovakav zglob je zglob korena šake)

-Troosovinske(najpokretljiviji zglobovi, izvode pokret u sve tri ose – zglob ramena i zglob kuka).

Kao što vidimo iz svega navedenog ljudsko telo je veoma ograničeno u smislu amplitude i slobode pokreta, a samim tim i veoma ranjivo. Svaki zglob ima određenu amplitudu pokreta preko koje ne može ići, u suprtonom, dolazi do njegovo sloma. Ovo je još u prošlom veku znao Carlos Gracie, čovek koji je stvorio brazilsku điu-đicu. Iako je bio slab i krhke građe, on je poznavanjem anatomije i mehanike ljudskog tela otkrio njegove slabosti i mane i jednostvano ih implementirao u svoj borilački sistem nazvan Gracie jiu jitsu, odnosno, brazilski điu-đicu (BJJ). Ovo su osnovni pojmovi u anatomiji, a u narednim poglavljima ćemo detaljno obraditi princip završnica za svaki od ljudskih zglobova; lakat, rame, koleno, skočni zglob i kuk.

Nedelja, 29 Jun 2014 00:00

Biomehanika u BJJ – 1. deo

Kao što svi znamo, BJJ se de facto svodi na tehnike submissiona, odnosno, završnica, od kojih su dve osnovne podele na poluge i gušenja, odnosno, davljenja. U ovom odeljku ćemo obraditi osnovnu biomehaniku poluga izvedenih na ekstremitetima ljudskog tela.

Često od laika čujemo termin „izvukao mu polugu“, odnosno „pobedio polugom na ruci/nozi“. Pravo značenje termina poluga I njihovu podelu u ljudskom telu razjasnićemo, što je moguće jasnije, u narednom tekstu. *Autor neće gubiti vreme na objašnjavanje termina poluga sa aspekta fizike i mehanike, već će se truditi da u daljem tekstu čitaocima na što prostiji način objasni primenu poluge u BJJ-u.

Ljudsko telo kao krut sistem sastavljeno je mnoštva kostiju, zglobova i mišića. Duge kosti lokomotornog aparata deluju kao mehaničke poluge, zglobovi predstavljaju tačku oslonca, dok mišić predstavlja aktivnu silu.

Force – aktivna sila

Resistance – sila otpora

Axis – oslonac, odnosno, centar rotacije

U ljudskom telu postoje tri vrste poluga:

-poluge prvog reda;

-poluge drugog reda;

-poluge trećeg reda.

Poluge prvog reda, odnosno,

poluge ravnotežesu poluge kod kojih su

mišićna sila i sila otpora sa suprotnih strana u odnosu na oslonac. To su dvokrake poluge ravnoteže, gde je u slučaju iste sile otpora I aktivne (mišićne) sile sistem u ravnoteži. Ovakvih poluga u ljudskom telu nema puno. Primer za ovu vrstu poluga je atlantokcipitalni (potiljčni) zglob.

Poluge drugog reda, odnosno, poluge sile, su jednakokrake poluge kod kojih manja mišićna sila deluje na dužem kraku i savlađuje veći silu spoljašnjeg otpora. Ni ovakve poluge nisu karakteristične za ljudsko telo. Primer za ovakvu vrstu poluga je skočni zglob.

Poluge tećeg reda, odnosno, poluge brzine, su jednakokrake poluge kod kojih veća mišićna sila savlađuje manju mišićnu silu spoljnog otpora, tj. sa jedna strane kraka (krak-deo poluge, od oslonca do kraja poluge) poluge je oslonac, a sa druge je sila mišića i sila zemljine teže. Mišićna sila deluje na kraćem kraku, bliže osloncu, dok sila zemljine teže deluje na dužem kraku. Ova vrsta poluge je najrasprostranjenija i najkarakterističnija za ljudsko telo. Primer za ovu vrstu poluga je zglob lakta.

 

Ceo princip poluga u BJJ-u se zasniva upravo na poznavanju osnova anatomije i biomehanike ljudskog tela. Poznavanje upravo principa ovih poluga i ograničenosti zglobova lokomotornog aparata nam omogućava precizno doziranje sile koja je potrebna da se protivnik natera na predaju. U ovom poglavlju smo objasnili polugu i njene podele, a u sledećim ćemo objasniti  sve elemente poluga u ljudskom telu.

 

Nastavak sledi...

Nedelja, 29 Jun 2014 00:00

Biomehanička analiza lakta

U prethodnim poglavljima smo opisali osnove anatomije i biomehanike lokomotornog aparata potrebnih za razumevanje materije iz oblasti brazilske điu-đice. Najpre ćemo dati anatomski prikaz zgloba lakta.

Lakat, odnosno zglob (art. cubiti) lakta, predstavlja spoj ramene kosti (lat. humerus) i dveju kostiju podlakta, žbice i laktice (lat. radius i ulna).

 

 

Zglob lakta pripada pokretnim zglobovima, i to jednoosovinskim. To znači da može vršiti pokret u samo jednoj ravni. Pokreti koje zglob lakta vrši su ekstenzija (opružanje) i fleksija (pregibanje). Pokret ekstenzije se može vršiti do potpunog opružanja – do 180 stepeni, dok fleksija ide do nekih 30 do 45 stepeni. Kod retkih, izuzetno gipkih osoba, ekstenzija u zglobu lakta može ići i preko 180 stepeni (hiperekstenzija).

Pored pokrete ekstenzije i fleksije, u zglobu lakta se dešava i pokret supinacije (izvrtanje), odnosno, pronacije (uvrtanje). Ovi pokreti se vrše u spojevima između žbicei laktice. Normalan fiziološki položaj u zglobu lakta bi bio kada bi u stojećem položaju dlan ruke bio okrenut prema telu. Međutim, za nas je je bitniji pokret ekstenzije, odnosno, fleksije jer je on direktno odgovoran za tehnike potčinjavanja u BJJ-u. Dakle, kada smo objasnili anatomiju i mehaniku zgloba lakta možemo napraviti paralelu sa nekoliko osnovnih tehnika u BJJ-u, koje se, naravno, odnose na napad na lakat.

Osnovne dve tehnike kojima je lakat napadna tačka jesu juji gatame i ude gatame. Sve ostale tehnike napada na lakat jesu varijante ove dve.

Kao što vidimo, glavni cilj, poenta ovih tehnika submission-a jeste napraviti hiperekstenziju u zglobu lakta, odnosno, opružiti lakat preko 180 stepeni. U tom slučaju, pod pretpostavkom da osoba na kojoj se vrši poluga ne preda, usled specifične građe zgloba lakta, dolazi do sudaranje okrajaka njegovih kostiju i bukvalno do lomljenja, drobljenja celog zgloba što bi izazvalo veoma veliki bol, jer bi smrskalo ceo zglob - pored koštanih tvorevina i mišićna vlakna, krvne sudove, nerve, ligamente itd.

Posmatrajmo celu ruku kao polugu. Lakat bi bio tačka oslonca, a nadlaktica i podlaktica kraci poluge. U slučaju tehnike juji gatame nogame se fiksira jedan krak poluge (nadlaktica), i naravno, telo protivnika kako ne bi mogao da beži i manipuliše. Svoje telo, tačnije, prepone ili donji stomak, se dovodi u poziciju tačno ispod lakta i stvara se čvrst oslonac. Ruke, odnosno, gornji deo tela napadača prave silu koja povlači drugi krak poluge, odnosno, podlakt ka dole u položaj što veće ekstenzije. U slučaju da su jedan krak poluge i oslonac fiksirani, a na drugi krak se deluje aktivnom silom, dolazi do preloma na mestu oslonca. Da bismo bolje razumeli ovu pojavu, uporedićemo je sa nečim što je svima poznato – dečja klackalica.

 Zamislite sada da na jedan kraj klackalice uparkiramo auto, kamion ili nešto veoma teško. Taj krak poluge ostaje čvrsto fiksiran. Sada na drugom kraju klackalice polako dodajemo teret u vidu džakova od 50kg. U jednom trenutku težina na tom kraju klackalice će biti preteška i ona će pući na mestu oslonca. Na potpuno isti princip radi poluga juji gatame. U slučaju poluge ude gatame princip je takođe isti, samo su sada fiksirani kraci poluga, a deluje se silom na oslonac, odnosno u ovom slučaju na lakat.

Tekst smo obradili sa aspekta anatomije i biomehanike, ne sa aspekta sportske medicine ili tehnike BJJ-a, tako da verujemo da imate da dodate mnoštvo stvari i detalja. U narednom odeljku ćemo analizirati neki drugi zglob. Iz svega ovoga jedna jasna stvar može da se zaključi:“ Svojstveno zglobu lakta je da ide „samo“ do 180 stepeni ekstenzije, svaka amplituda preko, u najboljem slučaju rizikuje, a u realnom dovodi do sloma celog sistema spoja nadlakta i podlakta.

“ Nemojte da ego bude jači od vas, tapnite/predajte na vreme.“

 Nadamo se da ste naučili nešto novo i korisno, do sledećeg viđenja/teksta,

sportski pozdrav, OSS!

Nedelja, 29 Jun 2014 00:00

Trening snage u BJJ

Iako je trening snage veoma opširna tema i slobodno možemo reći da je najistraženija od svih motoričkih sposobnosti i rađeno gotovo bezbroj istraživanja i eksperimenata u daljem tekstu probaćemo da damo neke osnovne informacije koje bi mogle koristiti svakom borcu, odnosno, treneru BJJ-a.

 

Postoji više definicija termina snage. Za nas najrazumljivija i najprihvatljivija bi bila: Snaga predstavlja sposobnost savladavanja spoljašnjeg opterećenja mišićnom kontrakcijom.

 

Postoji više vrsta snage:

 

-Eksplozivna snaga- sposobnost mišića da ostvari maksimalnu kontrakciju u što kraćem vremenskom roku;

-Brzinska snaga– predstavlja sposobnost sportiste da izvede jedan ili više pokreta što većom brzinom pri manjem ili većem otporu;

-Repetitivna snaga (izdržljivost u snazi, mišićna izdržljivost) – Sposobnost sportiste da ispoljava relativno veću silu u dužem vremenskom periodu;

-Maksimalna, odnosno, statička snaga – SILA– predstavlja najveću silu koja se može generisati u jednoj maksimalnoj voljnoj kontrakciji.

 

Postoji još i podela na:

 

-Apsolutnu snagu (maksimalna težina, opterećenje, koje sportista može da savlada)

-Relativnu snagu (odnos između savladanog opterećenja i mase sportiste)

 

Pored podela snage, moramo i pomenuti podelu mišićnih kontrakcija. To su:

 

          -Koncentrična (sila mišića je veća od spoljne sile, mišić se skraćuje, pripoji se približavaju)

          -Ekscentrična (sila mišića je manja od spoljne sile pod čijim se dejstvom mišić izdužuje)

          -Izometrijska (sila mišića je jednaka spoljnoj sili, pa ne dolazi ni do skraćenj ni do izduženja mišića, odnosno, spolja gledano dužina mišića se ne menja, ali tonus raste)

 

          Kada govorimo o sportu, odnosno o treningu snage u SPORTU, važi pravilo (naravno sa izuzecima):

Trenirati pokret, a ne mišić.

U skladu sa tim, postoje specifičnosti i pravila kada govorimo o treningu snage u određenom sportu. To su:

 

1.   Vrsta snage – dobićemo prirast snage samo na onoj vrsti snage koju smo trenirali, primer: ako vam je cilj da unapredite tehniku „dobule leg takedown (DLT)“ morate raditi eksplozivnu snagu, jer je to pokret koji traži eksplozivnost.

2.   Mišićne grupe uključene u vežbanje – morate uključiti one mišićne grupe koje vrše taj pokret, odnosno snaga se povećava samo kod onih mišića koji su uključeni u vežbanje, npr. kod DLT tehnike to su prvenstveno mišići nogu, mišići jezgra i vrata i delimično mišići ruku i grudi i njih treba trenirati.

3.   Vrsta mišićne kontrakcije – u kojoj kontrakciji trenirate mišiće, odnosno pokret, u toj će i najviše doći do prirasta snage, npr. ako ste u poziciji side control i planirate da snažno fiksirate protivnika trebalo bi da radite izometrijsku kontrakciju.

4.   Amplituda pokreta – snaga se najviše povećava u onom opsegu u kome izvodite pokret; nastojte da razvijate snagu u opsegu (amplitudi) u kome izvodite pokret u sportu. Npr. ako radite DLT tehniku polučučanj nije sjajna vežba za vas; prava vežba bi bila duboki čučanj ili iskorak upravo zbog amplitude pokreta.

5.   Brzina kontrakcije – Ako u vašem sportu dominiraju brzi pokreti, vi bi trebalo da vežbate sve pokrete u brzom režimu, odnosno, kontrakciji. Npr. ako radimo tehniku flying armbar gde je potrebna da izvedemo brzo pokret, prava vežba za nas bi bila skok u vis (razne varijante), jer je to brza kontrakcija, dok čučanj sa velikim težina i samim tim sporijom brzinom kontrakcije ne bi bio pogodan.

6.   Specifičnost pokreta – poslednje, ali slobodno možemo reći i najbitnije. Svaka vežba ima specifičnu strukturu pokreta, pa se snaga najviše povećava najviše pri tom pokretu. Ako sportista podiže velike težine u vežbi leg press, na čučnju se može desiti da generiše (srazmerno) manju silu. Iako je ostalih 5 parametara slično, gotovo isto, ako promenimo samo jedan detalj izvođenja vežbe, pokreta, menja se neuromišićna koordinacija i nervni sistem to prepoznaje kao gotovo drugi pokret i zato generiše manju silu. Gledajte da uvek praviti što je sličnije moguće vežbu na treningu sa pokretom u sportu, svaki detalj.

 

Dakle, iz svega ovoga mogli da zaključimo da je zakon SPECIFIČNOSTI najbitniji u sportu.

Postoji određen broj naučnika koji se zalažu za teoriju da nijedno pripremno ili osnovna sredstvo (vežba) ne može zameniti specifičan mišićni rad.

Većina od vas verovatno na pomen reči „snaga“ pomisli na teretanu. Pored tegova i sprava, tu je još i mnoštvo sredstava za razvoj snage o kojima ćemo govoriti u nekom od drugih tekstova.

To su SVE odlične i metode i sredstva u treningu snage, međutim imajte na umu samo jedu stvar:

Trening snage je sjajan dodatak u sportu, naročito u borenjima, samo ako se poštuje zakon SPECIFIČNOSTI!.

Nedelja, 29 Jun 2014 00:00

Značaj šake i podlaktice u BJJ

Kao što znamo, svojstveno svakom sportu/aktivnosti je da ima određene mišićne grupe koje su najopterećenije i u skladu sa tim i najrazvijenije. U trčanju i skokovima to bi bili mišići donjih ekstremiteta, kod veslača i kajakaša mišići leđa/ruku, kod gimnastičara uglavnom ramena/ruke. U našem sportu (brazilskoj điu-đici) jedne od mišićnih grupa koje su najopterećenije su definitivno šake/podlaktice.

BJJ spada u grupu jako kontaktnih sportova. Glavni razlog za to jeste nošenje kimona. Kimono je taj koji omogućava gotovo konstantan hvat tokom cele borbe, koja traje od 5 do 10 min. (u zavisnosti od nivoa znanja - pojasa). Zahvaljujući kimonu, ruke, odnosno, šake takmičara, izložene su relativno velikom i dugotrajnom opterećenju. Pored još nekoliko neophodnosti za uspešnog takmičara, snaga/izdržljivost u šakama je nezaobilazna.

Snagu šake možemo podeliti na 3 vrste snage:

 

-snaga drobljenja-  podrazumeva sposobnost zatvaranja šake nasuprot nekom otporu tokom koga se prsti kontrahuju koncentrično (zatvaranje šake) i ekscentrično (suprotstavljanje otvaranju šake(kada drobimo parče papira šakom, stežemo pesnicu, posebni rekviziti za jačanje te vrste snage šake).

-snaga hvata- podrazumeva sposobnost držanja/kontrolisanja tega ili nekog predmeta, dakle, jedna vrsta izometrijske(statičke) snage (kada držimo šipku od tegova, partnerov ručni zglob, kimono, peškir)

-snaga stiskanja- podrazumeva stvaranje sile samo sa vašim palcem i prstima, kojima se suprotstavljate nekom otporu (kada koristimo štipaljku prlikom kačenje veša, držanje grickalice prilikom sečenja noktiju, posebni hvatovi u alpinizmu)

Stručnjaci iz sveta fitnesa i bodibildinga se slažu da treba praktikovati sve tri vrste snage šake/podlaktice za optimalan razvoj. Međutim, nakon što smo se upoznali sa zakonom specifičnosti u sportu, jasno je da je za BJJ najbitnija snaga HVATA. Postoji više vrsta hvata, to su deblji, srednji i tanji hvat (gruba podela). Hvat za kimono bi bio tanji/srednji hvat, zavisno kako hvatamo, dok bi hvat za šipku bio srednji/deblji hvat, u zavisnosti od prečnika šipke. Nama bi najspecifičniji bio tanji/srednji hvat, upravo zbog kimona, dok bi za grepling/no gi zahvalnije bilo razvijati snagu debljeg/srednjeg hvata jer su najčešći hvatovi za protivnikov ručni zglob usled nedostatka kimona.

Nakon što smo razjasnili koja vrsta hvata je najpotrebnija za nas, možemo preći na njeno jačanje. Obzirom da borba traje kao što smo već pomenuli 5-10 min. potrebno je razvijati prevashodno izdržljivost u snazi (sposobnost vršenje relativno velikog ili malog rada na srednji/duži vremenski period). Pored izdržljivosti u snazi naravno i da je poželjno razvijati i silu (statička snaga, kratkog trajanja, a maksimalnog/velikog intenziteta). Metoda i sredstava za razvoj snage hvata je veoma mnogo, postoji i jako veliki broj radova na ovu temu.

Sada kada znate osnovne informacije i smernice, možete sami sebi koncipirati vežbe/trening za razvoj snage hvata, a mi ćemo se možda već u nekom od narednih tekstova pozabaviti detaljnije ovom temom.

Sportski pozdrav do tad, OSS!

Page 1 of 2


                                            

Ukoliko želite da vas obaveštavamo o akcijama, promocijama i sniženjima, prijavite se na našu newsletter listu .
Hvala vam što nas pratite !