Radnim danima od 11-19h !    E-mail : info@bjjshop.rs   Telefon: +38163 1779991

Luka Radulović

Autor
Oceni artikal
(5 votes)

Mlada nada Srpskog BJJ-a koji tek treba da pokaže i da se dokaže. Iako svojim rezultatima već sada dokazuje popriličan uspeh za jednog regionalnog takmičara, verujemo da će svoj pravi potencijal tek pokazati pa nadamo se čak i nekom medaljom na svetskom prvenstvu.


1. Reci nam nešto više o tvojim pocecima i kako si pored toliko sportova izabrao baš ovaj?

BJJ-om se bavim od oktobra 2008. Kao što je slučaj kod mnogih, u svet borilačkih veština sam uplovio podstaknut željom da naučim da se odbranim i steknem samopouzdanje, jer sam u školi često zapadao u sukobe sa problematičnom decom a činjenica da sam pritom imao višak kilograma i fizički bio slab je celu stvar činila samo gorom. Tako sam nabasao na realni aikido, kojim sam se bavio nekoliko meseci ali u njemu nisam pronašao rešenje svojih problema. Međutim igrom sudbine, upravo je moje bavljenje RA-om bilo ključno za početak moje BJJ „karijere”. Naime, jedan od drugova iz kluba je imao kontakta sa brazilskim džiu džicuom i pokazao mi je nekoliko tehnika koje su na mene momentalno ostavile snažan utisak. Osetivši efikasnost tek nekoliko jednostavnih zahvata, shvatio sam da je u pitanju nešto zaista vredno daljeg istraživanja. Tražeći BJJ klubove u Beogradu, sasvim slučajno sam naišao upravo na broj mog sadašnjeg trenera Mateje Valjarevića, napustio realni aikido, upisao se u klub Lutador i tako je moje džiu džicu putovanje počelo.

2. Da li možes opisati neki svoj mec, šta si sve osvajao od medalja? / trenerski uspeh

Moram reći da mi je teško da opišem neku konkretnu borbu, jer se bojim da ću zapasti u opširno i nepotrebno detaljisanje. Osvojio sam 4 zlata, 5-6 srebrnih medalja i još nekoliko bronzi , ali mi, kada sve sagledam iz današnje perspektive, ne znače mnogo. Trudim se da iz svojih prethodnih borbi naučim šta mogu, ispravim greške (bile u pitanju pobede ili porazi), a potom ne razmišljam o njima, odložim ih u neki prašnjavi kutak mozga i fokusiram se na predstojeća takmičenja i mečeve. Kada je u pitanju trenerski uspeh, ponosim se uticajem koji sam imao u razvoju dvojice naših perspektivnih boraca: Nenada Bilbije (popularno Nindže) i Strahinje Lalovića. Posebno mi je drago kada vidim njihov napredak i uspeh, i kada na takmičenjima primenjuju tehnike i principe koje sam im pokazao. Smatram da treba nesebično pomagati i deliti znanje sa ljudima sa kojima trenirate. Na taj način oni napreduju a ja dobijam bolje sparing partnere koji me teraju da konstantno poboljšavam svoju igru i nivo veštine kolektivno raste.

3. Uopšte je poznato da svaki sportista pazi na ishranu zato što je to preduslov dobre sportske karijere. Reci nam da li si i u kojoj meri shvatio to ozbiljno?

Ishranu shvatam veoma ozbiljno i upravo je to polje na kom radim u poslednje vreme i trudim se da izmenim mnoge loše navike. Kod nas nije lako hraniti se kako dolikuje profesionalnom sportisti što zbog domaće kuhinje, što zbog cene zaista kvalitetnih namirnica koje su za to potrebne. U prošlosti sam se mahom nezdravo hranio, uglavnom zato što nisam imao privilegiju da uvek biram šta mogu da jedem, već sam se hranio onim što mi je bilo dostupno, dok bih se pred takmičenja izgladnjivao kako bih spustio kilažu i time sam gubio na efikasnosti. Umesto da imam prednost u snazi u odnosu na protivnike u nižoj kategoriji, postizao sam kontra efekat jer mi je telo bilo iscrpljeno. Sada međutim, učim o pravilnom skidanju kilaže i uticaju koje ima na telo, kako bih u mečevima bio na vrhuncu svojih mogućnosti.

4. Svaki sportista je imao svoja odricanja tokom života zarad karijere, pa nam reci nesto više o tome koja su tvoja odricanja i kako postižes sve?

Doskora mi nije bilo teško da žrtvujem vreme i neke lične obaveze zarad treninga. Sada uz posao i studije, to će biti drugačije ali ću se potruditi da trening zbog toga ne ispašta. Ne može se biti dobar u sportu na iole višem nivou  bez dosta odricanja ali ukoliko jasno definišete svoje prioritete - sve postaje dosta lakše.  Čest je slučaj da zbog posvećenosti treninzima trpi socijalni život, međutim, nisam tip osobe koja pridaje poseban značaj izlascima i opijanju, stoga u tom smislu moja odricanja nisu bila velika. Naročito kada se ima u vidu da su mi ljudi u klubu kao druga porodica i da sam kroz svoj trening i odnos sa njima dosta sazreo. Ono što mi međutim uvek teško pada je strogi režim ishrane koji prethodi takmičenjima. Tako sam tokom priprema za IBJJF evropsko prvenstvo u Lisabonu kao gost na slavi morao da trpim zbunjene poglede prisutnih, ispunjene iskrenim nerazumevanjem zbog mog odbijanja da jedem bilo šta. A svi znamo kakva je hrana na srpskim slavama. Ako sagledate sve pozitivne stvari koje činite zarad napretka u nečemu do čega vam je stalo, onda uvidite da zapravo ne gubite mnogo. Ako nešto iskreno volite, uvek ćete za to naći vreme a da li ćete na kraju dana biti i odmorni je već druga priča.

5. Koji borci su ti uzori i zasto bas oni?

Lucas Lepri, Marcelo Garcia Xande Ribeiro, Caio Terra, Stefan Nemanja Manojlović. Lepri naravno zbog stila prolaska garda i cinjenice da je sedam godina gubio na svetskim prvenstvima i ipak nije odustajao i svaki put se vracao bolji. Marcelo zbog jednostavne igre koja ne zahteva previse fizickih atributa da bi bila efikasna i moze se primeniti na svakome. Xande zbog unapređenih baznih tehnika ili old school stila, kako god zelite da ga nazovete. Caio cisto zbog cinjenice da ne morate da budete jaki kao Pablo Popovitch da bi bili efikasni. Stefan Nemanja zbog svog neprevaziđenog šarma na tatamiju i toga što predstavlja živi dokaz se i uz ležeran pristup treningu može biti dobar i uspešan borac .

6. Tvoje mišljenje o domacoj bjj sceni?

Naša scena ne mora da ima brazilce da bi imala svakakve zanimljive ličnosti i situacije. Od čudnih trenera preko lažnih pojaseva, poklonjenih pojaseva do ljudi koji se generalno ogovaraju iza leđa ili su jednostavno tvrdoglavi. Koliko god bilo entuzijastičnih pojedinaca,  uvek će biti i neko ko koči napredak ili jednostavno ne želi da sarađuje. Naravno, imamo borce koji poseduju veliki talenat ali ne mogu da se razviju ili zbog nedostatka saradnje među klubovima ili jednostavno misle da je bolje pobeđivati na treninzima nego da pokušaju da se unaprede. „Da komšiji crkne krava” je najbolji opis situacije među nekim klubovima koliko god se svi pravili da su u prijateljskim odnosima. Naravno to je deo koji se tiče samih takmičara. Što se tiče sponzorstava ili bilo kakve podrške od strane države, grada, firmi, bilo koga -- toga nema. Naši BJJ borci moraju da placaju sve sami i da se snalaze bez obzira da li se vraćaju sa zlatnim medaljama ili bez njih, sto je jako tužno s obzirom na to da smatram da imamo ogroman potencijal.  Tužno mi je i što veću popularnost uživaju drugi sportovi, daleko manje uspešni od našeg. Što se tiče samog Lutadora polako smo napredovali od malog kluba do kluba koji drži određeni kvalitet i reputaciju i trudimo se da to poboljšavamo  svakim danom. Takođe mi je drago što mogu da najavim da je Lutador sportsko društvo odlučilo da u skorijem vremenskom periodu počne sa finansiranjem svojih najboljih takmičara, tj. plaćanjem njihovih troškova za odlaske na međunarodna takmičenja.

7. Koliko je teško baviti se borilackim sportom i da li ti i ko pomaže u tome i na koj nacin.?

Što se tiče profesionalnog bavljenja BJJ-om u Srbiji to je u startu nemoguće. Ako ste finansijski obezbeđeni i voljni da plaćate takmicenja, treninge, suplementaciju, kimona, hranu, to je super, ali koliko sam primetio kod nas je to još uvek u domenu mašte. Što se mene tiče, otprilike cela porodica je mislila da sam lud, redovno sam dobijao savete da batalim to i naravno da se uozbiljim jer od džiu džicua nema nikakve finansijske koristi. Da je moja posvećenost BJJ-u zavisila od podrške drugih ljudi ili čak samog kvaliteta moje „igre” odavno bih batalio ovaj sport.  Njime se bavim pre svega  iz ljubavi i želje da vidim koliki je moj potencijal, bez obzira na stvari koje me koče - bilo da su to obaveze, finansije, povrede ili jednostavno nedostatak vremena.

Kada je u pitanju fizički aspekt ovog sporta, sem trenera i ljudi iz kluba koji mi pomažu u napretku, moram da pomenem i moćnog Nikolu Kovačeva, Džonija, vlasnika i glavnog trenera Leon Strong Gym-a. On (naravno uz same BJJ treninge i jake sparinge) predstavlja okosnicu naše fizičke pripreme. Trenira i trenirao je mnoge naše ugledne borce i svakome ko želi da poboljša svoje fizičke atribute bih toplo preporučio da ga poseti.

8. Koliko radis na promociji bjj-a i na koj nacin ?

Sa moje pozicije jako malo. Jedino sto mogu je da predložim ljudima da posete bilo koji od naših BJJ klubova (klubove Lutadora ili bilo koje druge) i da vide da li im se sport sviđa. BJJ može da radi svako, ali to ne znači da je BJJ za svakoga. Iako je zabavan i zarazan sport, džiu džicu nije za osobe čiji ego ne može da podnese poraz, jer upravo mnogo „tapkanja” i vremena provedenog u inferiornim pozicijama obeležavaju početni period bavljenja ovim sportom. Sem toga, mnogo ljudi ima veoma oskudno znanje o borilačkim veštinama, pa često čujem komentare poput: „Kapoera, a? Radiš salto?” ili „A vi ste oni što se valjaju na zemlji”. Mešaju nas, iz nekog razloga, i sa plesačima. Iz ovih razloga u našem narodu nije tako jednostavno ubediti nekoga da proba ovaj sport. Međutim, situacija je sada daleko bolja nego ranije, s obzirom na to da imamo više takmičenja i ljudi koji se stvarno trude da popularizuju veštinu i promene svest ljudi o tome šta mi tačno radimo.

9. Za kraj intervjua reci nam uopšte o planovima za buducnost?

Kratkoročni planovi su mi da poboljšam rupe u svojoj igri i da vidim koliko mogu da pomeram svoje granice do sledećeg takmičenja gde se nadam nekim revanšima sa nekim od najboljih boraca iz regiona.

Što se dugoročnih planova tiče planiram da se posvetim ostalim stvarima u zivotu koliko i BJJ-u.

10. Kako ocenjujes ovo sto radimo i sto se trudimo da promovisemo bjj na nacin na koji radimo i da li bi nam uputio neku sugestiju i naravno kritiku?

Zasluženo imate veliki uticaj u promovisanju BJJ-a i radite to na pravi način.  Izlazite ljudima u susret a vaš program sponzorisanja perspektivnih boraca zaista mnogo znači jer u uslovima u kojima mnogi od nas žive, svaka pomoć je dragocena. Kada sam počeo da treniram, morali smo da naručujemo kimona iz Brazila a u pitanju je bila samo jedna marka. Sada su nam BJJ životi barem malo lakši jer kvalitetna oprema više nije luksuz već je svima pristupačna. Samo tako nastavite!

Za kraj bih, naravno, želeo da se zahvalim Danijelu Brajčiću i BJJ Shop-u na podršci i sponzorstvu čak i pre nego što sam postigao ikakve rezultate na takmičenjima i nadam se da ću moći da se odužim za ukazano poverenje.


Hvala tebi Luka na lepim rečima i zahvalnosti . Trudićemo se da u budućnosti pomognemo koliko god to budemo u mogućnosti. Želimo ti uspeh i sreću u tvojim planovima i željama i da ih ostvariš u što kraćem periodu. Veliki Pozdrav.

Pogledajte Lukinu Galeriju Fotografija

 


                                            

Ukoliko želite da vas obaveštavamo o akcijama, promocijama i sniženjima, prijavite se na našu newsletter listu .
Hvala vam što nas pratite !