Radnim danima od 11-19h !    E-mail : info@bjjshop.rs   Telefon: +38163 1779991

Vladimir Popović

Vladimir Popović

Apsolvent na fakultetu sporta I fizičkog vaspitanja u Beogradu, crni pojas u džudou, plavi pojas u brazilskoj džiu džici. Rođen 1990. godine u Čačku, završio gimnaziju društveno jezički smer, odličan đak u srednjoj školi i vukovac u osnovnoj školi.

Uža interesovanja: redukcija telesnih masti i povećanje mišićne komponente (fitnes), fizikoterapija (korektivna ginmastika, rehabilitacija i rekovalescencija, prevencija povreda...) i kondiciona priprema boraca (MMA, rvanje, judo, brazilski jiu jitsu).

Nedelja, 29 Jun 2014 00:00

Vrste priprema sportista

Priprema sportiste je jedinstven proces u kome se sportista biološki, psihološki i socijalno usavršava sa ciljem da postigne svoj rezultatski maksimum i da se formira kao pozitivna ličnost (Vladimir Koprivica, Osnove sportskog treninga, 2002.). Iako je priprema sportiste jedinstven zadatak i proces, među njima se mogu izdvojiti relativno samostalne celine upravo zbog svoje specifičnosti. Razni autori ih različito nazivaju, međutim, ono što bi svima bilo zajedničko bi bila podela na fizičku, tehničku, taktičku i psihološku pripremu. Tu se mogu ubaciti i teorijska priprema, vaspitna, moralna, intelektualna itd. Svakako, na kraju treba dodati i integralnu pripremu koja je slobodno možemo reći i najvažnija (o njoj će kasnije biti više reči).

 

Fizička pripremaje jedna on najvažnijih priprema u svim, a naročito u borilačkim spotovima.Brus li, jedna od najvećih legendi i autoriteta iz sveta borenja je rekao: “Borba se gubi zbog nepoznavanja distance ilizbog nedovoljne fizičke pripreme”. Fizička priprema se deli na opštu i specifičnu. Opšta fizička priprema je neophodna u harmoničnom biološko-fiziološkom razvoju sportiste, poboljšanjem njegovog zdravstvenog aspekta i razvoja različitih motoričkih sposobnosti. Pored toga, ona predstavlja bazu za specifični fizičku pripremu. Što je opšta fizička priprema veća, tim će više moći da se razvije i specifična fizička priprema. Što se tiče specifične pripreme, ona je usmerena na razvoj onih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti koje su bitne za dati sport. Npr. za BJJ opšta fizička priprema bi bila powerlifiting/bodybuilding vežbe, razne varijante i distance trčanja, plivanja, crossfit, itd. dok za specifičnu pripremu možemo raditi npr. jednoručno sedeće veslanje sa kimono hvatom, obuhvat nogama oko vreće (imitacija zatvorenog garda) sa raznim zadacima rukama, vis na vratilu hvatom za kimono sa raznim zadacima nogama, zatim kružni trening u trajanju od 5 minuta u kome se smenjuju vežbe koje imitiraju pokrete u sportu, itd. Kao što vidimo, izbor vežbi za obe vrste pripreme je praktično neograničen.

Tehnička pripremazajedno sa fizičkom predstavlja nezaobilazni segment pripreme svakog sportiste. Sportsku tehniku možemo definisati kao racionalno i efikasno izvođenje kretanja radi rešavanja određenih motoričkih zadataka, sa ciljem da se napravi što efikasnije i snažnije kretanje, pokret, uz što manji energetski gubitak. Kada neko ima veoma dobru tehniku, kažemo da je tehnički veoma potkovan, odnosno, dobar tehničar. To znači da ima bogat motorički fond, dobro i pravovremeno reaguje i koristi energiju, i jako male/nikakve greške nema u izvođenju određenog pokreta. Tehnička priprema u sportu može biti opšta i specifična. Slično kao i kod fizičke pripreme, opšta priprema predstavlja temelj specifičnoj. Opšta tehnička priprema bi bila npr. elementi sportske gimnastike, sa naglaskom na parternu gimnastiku, atletika, elementi plesova, ritmičke gimnastike (da, niste ni svesni koliko ih često koristite, a ni ne znate da odatle potilču) – razne varijante kolutova, premeta, salta, hodanja, okretanja, prevrtanja, trčanja, puzanja, razne parterne vežbe i vežbe u paru iz ostalih sportskih grana itd. Specifična tehnička priprema je ono što laici nazivaju “tehnika, potez” u određenom sportu. Dakle, učenje neke konkretne tehnike, npr. juji gatame, kata gatame, flower sweep, single leg takedown, triangl itd. jesu elementi specifične tehničke pripreme. Specifična priprema se može podeliti na osnovnu (možemo reći “skolsku”) i dopunsku (odnosno “takmičarsku”) sportsku tehniku.

Taktička priprema– već postoji poseban članak na sajtu koji se bavi ovom problematikom - Taktika u Brazilsjkoj điu-đici

Psihološka priprema– fizička i psihološka priprema se smatraju bazičnom, a tehnička i taktička za nadgradnju sportiste. Visok nivo fizičke, tehničke i taktičke priprme se pozitivno odražava na psihološku pripremu. Psihološka priprema je nažalost često zapostavljena među sportistima. Uglavnom na pomen psihološke pripreme laici pomisle kako je to hrabrost i upornost, odnosno, moraću da citiram: „brate, znas koja on mu*a ima, kakva psiha“, ili „j*bote, vidis ga da umire a neće da odustane, mnogo jaku psihu ima“ itd. Zbog iskrivljene svesti ljudi, ostaje predrasuda da je ovo alfa i omega psihološke pripreme.

Psihološka priprema podrazumeva: kognitivnu (intelektualnu), afektivnu (emotivnu), konativnu (motivacionu) i perceptivnu (čulnu) pripremu.

Intelektualna- sposobnost brzog i efikasnog prilagođavanjima novonastalim situacijama (sportska inteligencija), sposobnost anticipacije (predviđanja), visok stepen koncentracije itd.

Emocionalna– svesnot svojih emocija, sposobnost njihove kontrole (otpornost na stres), mogućnost prikrivanje emocija i „lažiranje“ istih, sposobnost čitanja emocija protivnika itd.

Motivaciona– to već možemo poistovetiti sa hrabrošću, čašću, upornošću, nepokolebljivih duhom, pravednošću itd.

Čulna– razvijenost svih čula – dodira, sluha, mirisa, vida, ukusa. Za sport su najbitnije čulo vida (npr. široko vidno polje), čulo dodira (npr. pojačani kinestetski receptori) i čulo sluha (npr. dobra komunikacija sa trenerom).

Na kraju, kao kruna svega nameće se integralna priprema. Ona je slobodno možemo reći najbitnija u celoj pripremi sportiste. Poslednji mezociklus (razdoblje od otprilike 4 nedelje) priprema pred takmičenje uvek treba da bude posvećen integralnoj pripremi. Kada postignemo visok stepen ostalih priprema- fizičke, tehničke, taktičke, psihološke, obavezno ih je objediniti kroz celovitu pripremu, jer kao što smo rekli na početku priprema sportiste je jedinstven proces. Sportista tada treba da uklopi sve što je razvijao do tada – brzinu, snagu, izdržljivost, tehniku, taktiku itd. kroz integralnu pripremu. Sve vrste pripreme će dati rezultat samo ako se pravilno objedine kompletnom, ondnosno integralnom pripremom. Najbolj način za to je oponašanje takmičenja. Takmičarski uslovi „teraju“ sportiste da objedine sve vidove priprema u jednu jedinstvenu.

Ovo je samo kratak pregled pripreme sportista, svaka od ovih podela ima puno literature posvećene samo toj podeli. Kao što vidite, ovo je jedna veoma složena problematika i da bi se jedan sportista uspešno pripremio potreban je čitav tim ljudi – kondicioni trener, lekar, fizioterapeut, glavni/tehničko-taktički trener, sportski psiholog, kvalitetni sparing partneri itd. Nadamo se da smo vas informisali i da ćete naučiti nešto konkretno iz svega ovoga,  

sportski pozdrav, OSS!

Nedelja, 29 Jun 2014 00:00

Osnove periodizacije

Sama reč periodizacija podrazumeva vremensko-organizacionu podelu na manje/veće celine, delove, odnosno, periode, koji služe za lakše i efikasnije organizovanje vremena i realizovanje određenog cilja. Kao što gotovo svaka životna aktivnost ima određenu periodizaciju (npr. periodizacija  na dane, nedelje, mesece, godine itd.), tako i sport ima svoju periodizaciju, koja postoji da bi se moglo najefikasnije moguće upravljati trenažnim procesom. Posmatrajući celokupnu struku fizičke kulture (koja obuhvata fizičko vaspitanje, sport, rekreaciju i kineziterapiju)  određen broj naučnika se slaže da je „umetnost periodizacije“ jedna od najtežih, ako ne i najteža, problematika cele nauke fizičke kulture...

            Osnovna trenažna jedinica jeste pojedinačni trening. Pojedinačni trening je osnovni oblik organizacije treninga u sportu (Vladimir Koprivica, Osnove sportskog treninga, 2002., Beograd). Njegovo trajanje i organizacija zavise od mnogo faktora – uzrasta, nivoa pripremljenosti i kvaliteta sportista, broja sportista, udaljenosti takmičenja itd. U proseku pojedinačni trening traje od 30 minuta do 2 i po časa. Postoji mnogo podela pojedinačnih treninga, u zavisnosti od autora. Neke od njih su podele po:

 

-cilju treninga trening obuke, oporavka, razvojni, kontrolni, modelni, kombinovni trening

 

-zadacimaizborno-usmereni i kompleksni zadaci

 

-specifičnosti – opšte-pripremni, specifično-pripremni, takmičarski trening

 

-veličini opterećenja maksimalno, veliko, srednje, malo opterećenje

 

-metodi treninga intervalnog, kontinuiranog, analitičkog, sintetičkog ili mešovitog karaktera

 

-značajuosnovni i dopunski trening

 

-organizaciji – individualni, u parovima, grupni, frontalni, slobodne i mešovite organizacije

 

Svaki od ovih treninga zaslužuje detaljnije objašnjenje, međutim, zbog ograničenosti prostora u pisanju nećemo moći da ih pojasnimo (učinićemo to u nekom od sledećih tekstova). Pomenućemo još i da se svaki pojedinačni trening sastoji od 3 celine: uvodno-pripremni deo, glavni deo, završni deo.

 

Zaokružena celina najčešćeg trajanja od 7 dana (od 3 do 14 dana) jeste mikrociklus. To je posle pojedinačnog treninga najmanja strukturalna jedinica u trenažnom procesu. Potreba za mikrociklusom je nastala kako bi se uspešno regulisali napor i odmor, odnosno kako bi moglo doći do superkompenzacije (privremeni pad sposobnosti izazvan naporom, a zatim u periodu odmora premašivanje početnih vrednosti). Kao i kod pojedinačnog treninga na struktura mikrociklusa utiču mnogo faktori (broj ukupnih treninga, dinamika fizičke radne sposobnosti, sumarno opterećenje, bioritmički faktori, cilj i zadaci mikrociklusa itd.) Mikrociklusi se dele na:đ

 

-Takmičarski mikrociklus (mikrociklus u kome je smešteno takmičenje, ili više njih)

-Mikrociklus oporavka (mikrociklus u kome je naglašen oporavak, smanjenje radnog opterećenja)

-Trenažni mikrociklus (deli se na opštepripremni i specifičnopripremni, a dalje se oni dele na udarne (veće opterećenje nego obično) i obične)

-Uvodni mikrociklus (poslednji mikrociklus pred takmičenje, „uvođenje“ sportiste u predstojeće takmičenje)

Mezocikluspredstavlja dva ili više mikrociklusa, najčešće trajanja oko 4 nedelje, odnosno, mesec dana (od 15 do 45 dana). Zadatak mezociklusa jeste spajanje mikrociklusa u jednu logičnu celinu i konačno „dobijanje“ kumulativnih (za razvoj nekih sposobnosti potrebno je da prođe relativno više vremena i one se duže razvijaju dok ne dođe do njihovog očiglednijeg napretka i poboljšanja) efekata treninga. Kao i kod mikrociklusa, i kod mezociklusa veliki broj faktora utiče na njihovu strukturu, kao što su uslovi oporavka, bioritmički faktori, sadržaj treninga, prioritetni cilj i zadatak u razvoju sportiste itd. Mezociklusi se dele na:

 

-Osnovne (koji se dele na bazične i takmičarske)

 

-Dopunske, koji se dalje dele na:

            -Uvodni (prvi ciklus nakon perioda odmora, sa njim započinje pripremni period)

            -Kontrolno-pripremni (kontrola dostignutog nivoa pripremljenosti i dalja priprema)

            -Predtakmičarski (mezociklus pred takmičenje, ulazak u „sportsku formu)

            -Obnovno-održavajući (mezociklusi oporavka i održavanja forme, kraći od ostalih)

            -Obnovno-pripremni (opravak sportiste i početak detaljno ispaniranog rada sportiste)

 

Makrociklus, odnosno veliki ciklus treninga, obuhvata period od nekoliko meseci do godinu dana, pa čak i više godina (npr. period od 4 godine – olimpijski ciklus). Makrociklus je najpromenljiviji od svih ciklusa, što je i logično, jer najduže traje, pa je gotovo nemoguće isplanirati detaljno period od nekih godinu dana života i treninga. Kao i ostali ciklusi i makrociklus zavisi od mnogo faktora, a najvažniji su uzrast sportiste, njegov trenutni nivo sposobnosti, specifičnost sportske grane, orijentacija prema nekom velikom takmičenju itd. Vrste (godišnjih) makrociklusa:*

 

-jednociklična varijanta (1 pripremni pediod, 2 takmičarski period, 3 prelazni period (period odmora))

 

1

2

3

 

-dvociklična varijanta (prvi pripremni period(1), prvi takmičarski period(2), prvi prelazni period(3), drugi pripremni period, drugi takmičarski period, drugi prelazni period)

 

1

2

3

1

2

3

 

 

-trociklična varijanta (prvi pripremni period(1), prvi takmičarski period(2), prvi prelazni period(3), drugi pripremni period, drugi takmičarski period, drugi prelazni period, treći pripremni period, treći takmičarski period, treći prelazni period)

 

1

2

3

1

2

3

1

2

3

 

Pored ovoga, postoje i udvojeni i zbijeni makrociklusi.

 

Udvojeni makrociklus

1

2

1

2

3

 

Zbijeni makrociklus

1

2

1

2

1

2

3

 

*Vladimir Koprivica, osnove sportskog treninga, 2002. Beograd

 

Ovo bi bile samo najosnovnija objašnjenja i podele. Kombinovanje svega ovoga predstavlja zaista veliki zadatak i traži ogromno znanje iz oblasti biologije, fiziologije, psihologije, biomehanike, sportske medicine, anatomije, teorije sportskog treninga, tehnologije sportskog treninga i mnogo drugih srodnih oblasti i nauka. Pored svega ovoga potrebno je i ogromno iskustvo trenera.

Savet za vas: Ukoliko birate trenera, naročito kondicionog trenera, proverite zna li osnovne stvari počev upravo od ovoga. Ovo je temelj i kruna sportske nauke, tako da obazrivo sa odabirom kondicionih trenera – proverite barata li ovom terminologijom i naukom, zvanom „sportska periodizacija“. Srdačan pozdrav od nas, u nekom od sledećih tekstova slede detaljnija objašnjenja ;)

Nedelja, 25 Maj 2014 00:00

Oporavak u sportu

Veliki broj sportista širom sveta se izlaže veoma velikim čak i ekstremnim naporima, u želji da postignu što bolje rezultate, na svakodnevnim treninzima i  takmičenjima. Usled prenapornog rada, ogromnog obima i intenziteta vežbanja i treninga dolazi do pretreniranosti, loše sportske forme, povreda, bolesti, gubljenja motivacije za treninga itd. Svakako najveća opasnost od preteranog treninga jesu POVREDE (bile lakše ili teže).

Savremena sportska nauka je razvila mnoge metoda vežbanja, organizacije treninga, razvoja sposobnosti itd. Strana koja je najviše bila, i koja je nažalost još uvek zapostavljena jeste OPORAVAK u sportu. Više nije izazov umoriti sportistu, već kako ga što pre odmoriti za sledeći trening/takmičenje. Mnogo faktora utiče na oporavak sportiste (nivo treniranosti, uzrast, pol, prethodno opterećenje itd.). Sredstva oporavka se dele na prirodna sredstva oporavka, fizioterapeutska sredstva oporavka i psihološka sredstva oporavka.

U prirodna sredstva oporavka spadaju:

 

a)   Aktivan odmor- to može biti aerobni trening niskog intenziteta (koji pospešuje efikasnije uklanjanje mlečne kiseline i kiselih produkata iz organizma nakon napornog treninga)

b)    Istezanje - bilo aktivno ili pasivno – rađeno je mnogo istraživanja na ovu temu i sva potvrđuju u velikoj meri efekat istezanja u službi oporavka, u Kanadi postoji čak i specijalna klinika, jedina na svetu koja se bavi isključivo terapeutskim istezanjem)

c)    Pasivan odmor - san– veoma bitna stavka u odmoru sportista i nažalost često ne dovoljno cenjena, u periodu sna se luče određeni hormoni koja oporavljaju i odmaraju organizam, najbitniji je hormon melatonin).

U fizioterapeutska sredstva oporavka spadaju:

 

a)   Masaža- blagodeti masaže su svima naveliko poznati; opušta mišiće, pospešuje protok krvi i samim tim uklanjanje štetnih materija iz organizma, smiruje nervni sistem itd. Postoji mnogo vrsta masaže i sve su veoma delotvorne za organizam, samo ako se primenjuju pravilno u pravom trenutku.

b)   Termoterapija, odnosnoterapija toplotom – to može biti sauna ilitople kupke. Efekat je sličan; izaziva se vazodilatacija, odnosno, širenje krvnih sudova i efikasniji protok krvi i uklanjanje štetnih materija iz organizma, otvaraju se pore na koži, povećava se znojenje i izlučivanje štetnih materija i toksina, pozitivno deluje na psihičku stranu čoveka itd.

c)   Krioterapija, odnosno,terapija hladnoćom – verovatno najefikasnija i najjednostavnija od svih metoda oporavka. Terapija hladnoćom, odnosno ledom izaziva povećan protok krvi, podiže nivo kiseonika i što je najbitnije sanira mikrotraume u mišićima i zglobovima nastale tokom treninga (koje su najčešći uzrok povreda)

 

a)   Kontrasne kupke– naizmenično korišćenje toplote i hladnoće. Terapija toplo hladnih tretmana bi trebala biti između 40-43 stepena razlike, trajanja 20-30 min, s tim što duže trajanja daje bolje rezultate. Preporučuje se da se toplota primenjuje tri puta duže od hladnoće. Savetuje se početak terapije sa hladnoćom.

b)   Terapija kiseonikomvisinska terapija ili aeroterapija. Vazduh u planinama, na morskim obalama, blizu vodopada je negativno naelektrisan. Negativni joni u vazduhu deluju veoma pozitivno na ljudski organizam, posebno oporavljajući kardio-respiratorni i nervni sistem.

c)   Refleksoterapijaakupunktura i akupresura. Akupunktura i akupresura su tradicionalne kineske metode lečenja i očuvanja zdravlja, koje naučno još uvek nisu potpuno dokazane, al veliki broj stučnjaka ih preporučuje zbog njihovog praktičnog efekta. Akupunktura podrazumeva korišćenje specijalnih iglica i stimulisanjem određenih tačaka na telu poboljšanje određenih sistema u oraganizmu. Akupresura ne koristi iglice, već ruke kao sredstvo pritiska.

 

a)   Hemioterapija– kao što i sama reč kaže, podrazumeva korišćenje određenih hemijskih supstanci - lekova, preparata ili suplemenata koji pospešuju oporavak i regeneraciju sportista. To su najčešće vitamini, minerali i razni lekova za opuštanje mišića.

Psihološka sredstva oporavka (posebna i veoma opširna tema, ovde ćemo samo nabrojati, a u nekom od sledećih tekstova i detaljnije objasniti):

 

a)   yoga

b)   meditacija

c)   razgovor sa sportskim psihologom

d)   autogeni trening

e)   vizualizacija

f)     duboka mišićna relaksacija

g)   autohipnoza

h)   kontrola disanja

i)     „Trager“ tehnikaitd.

 

Oporavak u sportu će sigurno biti predmet daljih istraživanja i oblast u koju će se mnogo više ulagati i ceniti. Oblast treninga je već odavno doživela svoj vrhunac i prošla je kroz bezbroj istraživanja i eksperimenata, napisano je isto tako bezbroj knjiga, ogroman broj doktora nauka i trenera je školovan iz oblasti treninga itd. Oporavak je isto toliko bitan koliko i trening, a nije ni blizu istražen. Trening i oporavak su dve neraskidive celine i trebaju biti što približnije. Ostaje nam da u budućnosti vidimo tendenciju razvoja nauke zvane „oporavak u sportu“. A naš savet za vas je da ukoliko ozbiljnije trenirate počnete da se ozbiljnije bavite i problematikom oporavka.

Sportski pozrav, OSS!

Četvrtak, 05 Jun 2014 00:00

BJJ – revolucija u svetu borenja

Iako postoji mnogo ranije, brazilski điu đicu (u daljem tekstu BJJ) je ušao na velika svetska vrata tek 1993. godine, kada je održan prvi UFC. Tada je demonstriran, možemo slobodno reći, totalno nov način borbe, koji dotad šira javnost nije videla. Pojavom Hojs Grejsija, jednog od članova čuvene porodice Grejsi koja je osnovala BJJ, razbijen je mit o nepobedivom Brus Liju, koji svojim razornim udarcima ruši kuće i zidove.

     Sa svega oko 80kg, kao ubedljivo najlakši borac među ostalim takmičarima, plasirao je 2 efektne tehnike završnica, odnosno submission-a (2 gušenja) i naterao jednog protivnika na predaju usled dominantne pozicije. Sami komentatori a i publika bili su poptuno iznenađeni i zatečeni. Prvo, šta se desilo, jer kao što smo rekli, ovaj stil borbe je bio nepoznat publici i „običnim“ ljudima (nije nikad medijski, bolje rečeno filmski, bio propagiran kao što je to bio slučaj sa udaračkim veštinama) i nisu ni shvatili odmah koje je poteze, odnosno, tehnike izveo a drugo, kako je moguće da jedan, relativno sitan borac bez naročito razvijene mišićne mase i pogleda iz koga sija bes može sa takvom lakoćom naterati protivnike mnogo krupnije i fizički snažnije od njega na predaju. Malo ko je slutio da će upravo taj čovek postati živa legenda a sport/veština koju je on doneo sa sobom, vrlo brzo osvojiti čitav svet. Na 2. i 4. UFC-u Hojs Grejsi takođe odnosi pobede i time pokazuje da nije slučajno dobio epitet najboljeg borca na svetu.

Nakon ovoga sledi neverovatna ekspanzija takozvane slobodne borbe, odnosno MMA sporta (mixed martial arts) i BJJ-a. Mnogi borci iz BJJ-a ulaze u oktagon i beleže odlične rezultate (Vitor Belfort, Murilo Bustamante, Pedro Rizo itd.). Došlo je do revolucije u svetu borenja. Sa trona „nepobedivih“ su svrgnuti Brus li, Čak Noris, Van Dam i ostali filmski junaci. „Običan narod“ konačno ima priliku da kroz slobodnu borbu, odnosno MMA vidi koja je veština najefikasnija, odnosno, najprimenjivija. Pored laičkog gledanja i stručnjaci i statistika se slažu da je borba u parteru najbolji metod borbe. Oko 70 procenata svih prekida mečeva se događa upravo završnicama u parteru. Shvatajući ovo, gotovo svi MMA borci ubacuju u svoju pripremu i treninge BJJ-a. Dolazi do razvoja BJJ-a kao sporta, međunarodna BJJ federacija (IBJJF) okuplja sve više članova i organizuje sve više jakih takmičenja na gotovo svim kontinentima sveta. Broj takmičara drastično raste, kao i sam kvalitet boraca i borbi. Sa jasnim pravilima, organizacijom, atrakcijom za gledaoce, i pre svega, vrhunskom užitku koji pruža treniranje BJJ-a, IBBJF danas dolazi u poziciju da je veoma realno da postane olimpijski sport. Bilo je i nekih nagađanja da bi trebalo da bude demonstracioni sport na olimpijskim igrama u Riju 2016. godine ali to još uvek nije zvanična informacija.

     Mnogi holivudski glumci, naročito akcionih filmova ali i ostale poznate ličnosti, poput manekena, sportista, „običnih“ glumaca, pevača itd. prate trend zvani Brazilska džiu džica. Neki od njih su glumci Mel Gipson, Nikolas Kejdž, Džim Keri, Vin Dizel, Majkl Klark Dankan, Ešton Kučer, Džejson Statam, Vesli Snajps, Pol Voker, pevači Ašer, Ajs Ti, Mejnard Džejms Kenan, bubnjar Tomi Li,  režiser Gaj Riči i mnogi drugi.

BJJ je sada zvaničan, odlično organizovan sport, nadamo se u skorije vreme i olimpijski, nezaobilazan deo priprema MMA boraca, deo opšte kulture življenja, masovno sredstvo rekreacije, negde je čak i u programu fizičkog vaspitanja (Ujedinjeni arapski emirati, Brazil). Nama ostaje samo da vidimo dalju tendeciju razvoja ove predivne borilačke veštine i jedinstvenog načina življenja.

Sportski pozdrav, OSS!

 

 

Page 2 of 2


                                            

Ukoliko želite da vas obaveštavamo o akcijama, promocijama i sniženjima, prijavite se na našu newsletter listu .
Hvala vam što nas pratite !