Radnim danima od 11-19h !    E-mail : info@bjjshop.rs   Telefon: +38163 1779991

Osnove periodizacije

Autor
Oceni artikal
(0 votes)

Sama reč periodizacija podrazumeva vremensko-organizacionu podelu na manje/veće celine, delove, odnosno, periode, koji služe za lakše i efikasnije organizovanje vremena i realizovanje određenog cilja. Kao što gotovo svaka životna aktivnost ima određenu periodizaciju (npr. periodizacija  na dane, nedelje, mesece, godine itd.), tako i sport ima svoju periodizaciju, koja postoji da bi se moglo najefikasnije moguće upravljati trenažnim procesom. Posmatrajući celokupnu struku fizičke kulture (koja obuhvata fizičko vaspitanje, sport, rekreaciju i kineziterapiju)  određen broj naučnika se slaže da je „umetnost periodizacije“ jedna od najtežih, ako ne i najteža, problematika cele nauke fizičke kulture...

            Osnovna trenažna jedinica jeste pojedinačni trening. Pojedinačni trening je osnovni oblik organizacije treninga u sportu (Vladimir Koprivica, Osnove sportskog treninga, 2002., Beograd). Njegovo trajanje i organizacija zavise od mnogo faktora – uzrasta, nivoa pripremljenosti i kvaliteta sportista, broja sportista, udaljenosti takmičenja itd. U proseku pojedinačni trening traje od 30 minuta do 2 i po časa. Postoji mnogo podela pojedinačnih treninga, u zavisnosti od autora. Neke od njih su podele po:

 

-cilju treninga trening obuke, oporavka, razvojni, kontrolni, modelni, kombinovni trening

 

-zadacimaizborno-usmereni i kompleksni zadaci

 

-specifičnosti – opšte-pripremni, specifično-pripremni, takmičarski trening

 

-veličini opterećenja maksimalno, veliko, srednje, malo opterećenje

 

-metodi treninga intervalnog, kontinuiranog, analitičkog, sintetičkog ili mešovitog karaktera

 

-značajuosnovni i dopunski trening

 

-organizaciji – individualni, u parovima, grupni, frontalni, slobodne i mešovite organizacije

 

Svaki od ovih treninga zaslužuje detaljnije objašnjenje, međutim, zbog ograničenosti prostora u pisanju nećemo moći da ih pojasnimo (učinićemo to u nekom od sledećih tekstova). Pomenućemo još i da se svaki pojedinačni trening sastoji od 3 celine: uvodno-pripremni deo, glavni deo, završni deo.

 

Zaokružena celina najčešćeg trajanja od 7 dana (od 3 do 14 dana) jeste mikrociklus. To je posle pojedinačnog treninga najmanja strukturalna jedinica u trenažnom procesu. Potreba za mikrociklusom je nastala kako bi se uspešno regulisali napor i odmor, odnosno kako bi moglo doći do superkompenzacije (privremeni pad sposobnosti izazvan naporom, a zatim u periodu odmora premašivanje početnih vrednosti). Kao i kod pojedinačnog treninga na struktura mikrociklusa utiču mnogo faktori (broj ukupnih treninga, dinamika fizičke radne sposobnosti, sumarno opterećenje, bioritmički faktori, cilj i zadaci mikrociklusa itd.) Mikrociklusi se dele na:đ

 

-Takmičarski mikrociklus (mikrociklus u kome je smešteno takmičenje, ili više njih)

-Mikrociklus oporavka (mikrociklus u kome je naglašen oporavak, smanjenje radnog opterećenja)

-Trenažni mikrociklus (deli se na opštepripremni i specifičnopripremni, a dalje se oni dele na udarne (veće opterećenje nego obično) i obične)

-Uvodni mikrociklus (poslednji mikrociklus pred takmičenje, „uvođenje“ sportiste u predstojeće takmičenje)

Mezocikluspredstavlja dva ili više mikrociklusa, najčešće trajanja oko 4 nedelje, odnosno, mesec dana (od 15 do 45 dana). Zadatak mezociklusa jeste spajanje mikrociklusa u jednu logičnu celinu i konačno „dobijanje“ kumulativnih (za razvoj nekih sposobnosti potrebno je da prođe relativno više vremena i one se duže razvijaju dok ne dođe do njihovog očiglednijeg napretka i poboljšanja) efekata treninga. Kao i kod mikrociklusa, i kod mezociklusa veliki broj faktora utiče na njihovu strukturu, kao što su uslovi oporavka, bioritmički faktori, sadržaj treninga, prioritetni cilj i zadatak u razvoju sportiste itd. Mezociklusi se dele na:

 

-Osnovne (koji se dele na bazične i takmičarske)

 

-Dopunske, koji se dalje dele na:

            -Uvodni (prvi ciklus nakon perioda odmora, sa njim započinje pripremni period)

            -Kontrolno-pripremni (kontrola dostignutog nivoa pripremljenosti i dalja priprema)

            -Predtakmičarski (mezociklus pred takmičenje, ulazak u „sportsku formu)

            -Obnovno-održavajući (mezociklusi oporavka i održavanja forme, kraći od ostalih)

            -Obnovno-pripremni (opravak sportiste i početak detaljno ispaniranog rada sportiste)

 

Makrociklus, odnosno veliki ciklus treninga, obuhvata period od nekoliko meseci do godinu dana, pa čak i više godina (npr. period od 4 godine – olimpijski ciklus). Makrociklus je najpromenljiviji od svih ciklusa, što je i logično, jer najduže traje, pa je gotovo nemoguće isplanirati detaljno period od nekih godinu dana života i treninga. Kao i ostali ciklusi i makrociklus zavisi od mnogo faktora, a najvažniji su uzrast sportiste, njegov trenutni nivo sposobnosti, specifičnost sportske grane, orijentacija prema nekom velikom takmičenju itd. Vrste (godišnjih) makrociklusa:*

 

-jednociklična varijanta (1 pripremni pediod, 2 takmičarski period, 3 prelazni period (period odmora))

 

1

2

3

 

-dvociklična varijanta (prvi pripremni period(1), prvi takmičarski period(2), prvi prelazni period(3), drugi pripremni period, drugi takmičarski period, drugi prelazni period)

 

1

2

3

1

2

3

 

 

-trociklična varijanta (prvi pripremni period(1), prvi takmičarski period(2), prvi prelazni period(3), drugi pripremni period, drugi takmičarski period, drugi prelazni period, treći pripremni period, treći takmičarski period, treći prelazni period)

 

1

2

3

1

2

3

1

2

3

 

Pored ovoga, postoje i udvojeni i zbijeni makrociklusi.

 

Udvojeni makrociklus

1

2

1

2

3

 

Zbijeni makrociklus

1

2

1

2

1

2

3

 

*Vladimir Koprivica, osnove sportskog treninga, 2002. Beograd

 

Ovo bi bile samo najosnovnija objašnjenja i podele. Kombinovanje svega ovoga predstavlja zaista veliki zadatak i traži ogromno znanje iz oblasti biologije, fiziologije, psihologije, biomehanike, sportske medicine, anatomije, teorije sportskog treninga, tehnologije sportskog treninga i mnogo drugih srodnih oblasti i nauka. Pored svega ovoga potrebno je i ogromno iskustvo trenera.

Savet za vas: Ukoliko birate trenera, naročito kondicionog trenera, proverite zna li osnovne stvari počev upravo od ovoga. Ovo je temelj i kruna sportske nauke, tako da obazrivo sa odabirom kondicionih trenera – proverite barata li ovom terminologijom i naukom, zvanom „sportska periodizacija“. Srdačan pozdrav od nas, u nekom od sledećih tekstova slede detaljnija objašnjenja ;)


                                            

Ukoliko želite da vas obaveštavamo o akcijama, promocijama i sniženjima, prijavite se na našu newsletter listu .
Hvala vam što nas pratite !