Radnim danima od 11-19h !    E-mail : info@bjjshop.rs   Telefon: +38163 1779991

Šta je ustvari holesterol?

Autor
Oceni artikal
(1 Ocena)

Holesterol je lipid koji se nalazi u ćelijskim membranama svih tkiva, a potreban je za normalan rad organizma. Holesterol se svrstava i u sterole jer je u njegovom sastavu kombinacija steroida i alkohola. Male količine holesterola se nalaze i u membranama biljaka i gljiva.

Organizam koristi holesterol u stvaranju hormona, vitamina A, D i E te žučnih kiselina. Manji deo holesterola se nalazi u krvi. Ako se taj holesterol nakuplja na zidovima krvnih žila, može doći do začepljenja ili smanjenog krvnog protoka. Posledice na zdravlje mogu biti velike, pa se u takvim slučajevima količina holesterola u krvi reguliše medicinskim preparatima. Dakle, holesterol je poznat kao rizični činioc za nastanak ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Međutim to je i supstanca koja je neophodna za dobro funkcionisanje organizma.

Osim iz hrane, holesterol se proizvodi i sam u telu. Smatra se da je oko 20% ukupnog holesterola u telu dobijen iz hrane, a oko 80% se sintetiše u jetri.

Ukoliko ste ikada vadili krv i radili laboratorijske testove, čuli ste za tzv. dobri (HDL) i loši holesterol (LDL).

Preporučene vrednosti holesterola su:

• Ukupni holesterol < 5,0 mmol/l
• LDL holesterol < 3,0mmol/l
• HDL holesterol > 1,0 mmol/l za muškarce / > 1,2 mmol/l za žene

Razlozi povećanja nivoa holesterola u krvi:

• Porodična sklonost
• Nepravilna prehrana
• Prekomerna telesna težina

• Visok krvni pritisak

 

Kako jesti da bi nivo holesterola ostao unutar preporučenih vrednosti?

- Od ukupnog unosa energije, deo masti ne bi smeo prelaziti 30%, unos zasićenih masti treba ostati ispod 10%, a unos holesterola ispod 300mg/dan.
- Kad govorimo o izboru namirnica, pokušajte smanjiti  unos crvenog mesa, pržene hrane, hrane sa visokim sadržajem holesterola (žumanac jajeta, iznutrice, svinjetina i prerađevine, govedina), zasićenih masti iz mleka i mlečnih prerađevina (koristiti obrano mlijeko – 0,9% mlečne masti, izbegavati margarin, slatku i kiselu pavlaku, šlag, punomasne sireve).
- Povećati unos hrane bogate prehrambenim vlaknima (proizvodi od žitarica-posebno od punog zrna), povećati dnevni unos voća i povrća – barem 4 ili 5 obroka, češće koristiti tzv. belo meso (piletina, ćuretina) i ribu.
- Najbolje je pripremati kuvanu ribu i meso, pečenjem na roštilju ili u posuđu koje ne zahteva masnoću. Ne koristiti svinjsku mast, maslac i margarine, već isključivo za pripremu jela koristiti biljna ulja ali i njih u što manjoj količini (maslinovo, suncokretovo, sojino,).

 

Preveo i korigovao: Danijel Brajčić

Preuzeto sa fightsite.rs


                                            

Ukoliko želite da vas obaveštavamo o akcijama, promocijama i sniženjima, prijavite se na našu newsletter listu .
Hvala vam što nas pratite !